четвртак, 14. септембар 2017.

О СМРТИ - Халил Џубран

ОНДА Алмитра проговори, рекавши, Сад бисмо хтели да питамо за Смрт.
А он рече:
Хтели бисте да знате тајну смрти.
Али како ћете је открити ако је сами не потражите у своме срцу?
Ноћобдија сова, чије су очи слепе за дан, не може тајну светлости да открије.
Ако бисте одиста хтели да сагледате дух смрти, широко отворите срце за тело живота.
Јер живот и смрт су једно, као што су једно река и море.
У дубинама ваших нада и жеља лежи ваше тихо спознање оностраног;
И као семење што сања испод снега, срце вам о пролећу сања.
Имајте поверења у своје снове, јер  у њима су сакривене двери вечности.
Ваш страх од смрти и није ништа друго до дрхтање пастира пред краљем чија му рука лежи на рамену да би га почаствовала.
Не радује ли се тај пастир, упркос своме дрхтању, што ће да носи ту краљевску ознаку?
Но није ли, ипак, још више заокупљен тим својим дрхтајима?
Јер шта то значи умрети, до ли изаћи наг на ветар и окопнети на сунцу?
И шта то значи престати да се дише, да ли ослободити дах од његових неспокојних осека, да би се издигао и разастро се, и потражио, несметан, Бога?
Тек кад се напијете воде са реке ћутње, одиста ћете певати.
А када доспете до врха планине, почећете да силазите.
И када земља затражи удове ваше, тек тада ћете одиста заиграти.

О ВРЕМЕНУ - Халил Џубран

ТАД звездозналац рече, А шта нам, Учитељу, кажеш за Време?
Он одговори:
Ви бисте да меримо време, немерљиво и безмерно.
Ви бисте да прилагођавате своје поступке, па и да усмеравате токове свога духа, у скалду с часовима и годишњим добима.
Од времена бисте да начините поток на чијој бисте обали седели и гледали га где тече.
Али оно безвремено у вама свесно је безвремености живота,
И зна да је јучерашњица само оводневно сећање, а да је сутрашњица само данашњи сан.
А оно што у вама пева и снатри, још борави у окружју оног првог тренутка који је развејао звезде по васиони.
Ко од вас не осећа безграничност сопствене моћи да воли?
Па ипак, ко не осећа да је сама та љубав, иако безгранична, као под опсадом у самом средишту његовог бића, и као да не ходи од једне љубавне примисли до друге, нити од једних љубавних чини до других?
И није ли љубав иста као и време, неподељива и беспросторна.
Но ако у својој мисли морате размерити време на годишња доба, нек свако доба оркужи сва она друга,
И нека данашњица обгрли јучерашњицу сећањем, а сутрашњицу чежњом.

О ГОВОРЕЊУ - Халил Џубран

ТАД неки учевњак рече, Пробеседи нам о Говорењу.
А он овако одговори:
Проговарате онда кад нисте више у миру са сопственим мислима;
А када више не можете да обитавате у самоћи свога срца, станиште налазите на сопственим уснама, јер звук је разбибрига и разонода.
А у много је чему од тога што кажете мисао допола убијена.
Јер мисао је птица висина и ширина, која у кавезу речи може да развије крила, но не и да полети.
Има и таквих међ вама што траже разговорљиве из страха од самоће.
Тишина самотиње износи им пред очи њихова обнажена бића, од којих би да беже.
Има и оних што говоре, те и без свога знања или пак из нехаја открију неку истину коју ни сами не схвате.
А има и оних што носе истину сами у себи, али је не исказују речима.
У њиховим грудима дух обитава у таласавој тишини.
Када се сусретнете са својим пријатељем на друму или на тргу, нека сам дух у вама покреће ваше усне и усмерава вам језик.
Нека се глас што је унутар вашег гласа обрати уву пријатељевог ува;
Јер задржаће душа истину вашег срца као што се памти укус неког вина
И кад му боја буде заборављена а врча више нема.

О ПРИЈАТЕЉСТВУ - Халил Џубран

ТАД рече неки младић, Реци нам шта о Пријатељству.
А он овим речима одговори:
Ваш је пријатељ одговор на потребе ваше.
Он је њива коју засејавате с љубављу, и коју жањете са захвалом.
Он је ваше кућиште и огњиште ваше.
Јер ви му долазите гладни, а и да потражите од њега успокојење.
Када вам пријатељ каже отворено шта мисли, не бојте се његовог "не" у своме духу, и не зазирите од његовог "да".
А када ћути, нек ваше срце не престане да ослушкује његово,
Јер и без речи, међ пријатељима, све мисли, све жеље, сва ишчекивања, рађају се и даље, с радошћу која не тражи повлађивање.
Када се растајете од неког пријатеља, не тугујте због тога;
Јер оно што у њему понајвише волите, може за његовог одсуства да буде још јасније, као што путник планину с подножја јасније види.
И нек у пријатељству не буде другог циља сем продубљивања духа.
Јер љубав што тражи ишта сем разјашњења сопствене тајне, и није љубав него бачена мрежа: хвата се само оно што је и некорисно.
И нека оно што је у вама понајбоље - буде за пријатеља вашег;
Ако зна докле улеже ваша осека, нек зна и докле досеже ваша плима.
Јер шта је за вас пријатељ кога тражите само да убијете време?
Тражите га само да бисте то време одиста проживели.
Јер, његово је да вам испуни жеље и потребе, а не вашу празнину.
И нек у драгости пријатељства буде и смеха, и заједничких радости.
Јер у роси ситница срце налази своја јутра, и бива окрепљено.

О УЧЕЊУ - Халил Џубран

ТАД рече неки учитељ, О Учењу нам шта кажи.
А он им рече:
Нико вам не може открити ништа сем онога што већ лежи, као у полусну, у праскозорју вашег знања.
Учитељ који ходи  у сенци храма, међ следбеницима својим, не дели своју мудрост већ више своју веру и своју благонаклоност.
Ако је збиља мудар, не позива вас да уђете у кућу његовог знања, него вас радије води до прага вашег сопственог ума.
Звездозналац вам може говорити о своме поимању простора, али не може да вам уступи то своје поимање.
Свирач вам може свирати у дамарима којих у читавом простору има, али вам не може дати уво што хвата те дамаре, ни глас у коме налазе своје одјеке.
А онај ко је упућен у науку бројева може вам говорити о подручјима тежине и подручјима размера, али вас тамо не може и да одведе.
Јер вид једног човека не може своја крила другоме да позајми.
И као што свако од вас стоји сам у Божјем свезнању, тако и свако од вас мора да буде сам у свом спознању Бога и у спознању Земље.

О САМОСПОЗНАЊУ - Халил Џубран

ТАД неки човек рече, "Говори нам о Самоспознању".
А он одговори овако:
Ваша су срца у тишини спознала тајне дана и ноћи.
Али ваше уши чезну за звуком онога што ваше срце зна.
Хтели бисте да знате на речима оно што сте одувек знали у мислима.
Хтели бисте да сопственим прстима такнете голу пут својих снова.
А то тако и треба.
Скривено врело ваше душе мора се пробити напоље и жуборећи похитати ка мору;
А све ће благо из ваших бесконачних дубина бити вашим очима разоткривено.
Али нека се не мери вагом то ваше незнано благо;
И не истражујте дубине свога знања чакљом или виском.
Јер сопствено је биће бескрајно и немерљиво.
Не реците, "Открио сам истину", него радије, "Открио сам некакву истину".
Не реците, "Открио сам стазу душе", него радије,
"Сусрео сам душу што је ишла мојом стазом".
Јер душа залази на све стазе.
Душа не иде неким правцем, нити пак расте као трска.
Душа се расцветава, као лотос с безбројним латицама.

О БОЛУ - Халил Џубран

ТАД проговори нека жена, рекавши, Говори нам о Болу.
А он изрече:
Ваш бол је ломљење шкољке која вам спутава разумевање.
Као што се коштица плода мора распући да би се њено срце изложило сунцу, тако морате и ви спознати бол.
А ако узмогнете да се у срцу непрестано дивите свакодневним чудесима у своме животу, ваш бол вам се неће учинити мање чудесним од радости ваше;
Прихватили бисте годишња доба својега срца као што сте одувек прихватали годишња доба која проходе њивама вашим,
Те бисте спокојно посматрали и њиве свога чемера.
Много од свог бола сами сте изабрали.
То је гроки напитак којим вам видар у вама лечи оболело биће.
Зато имајте поверења у тог видара, те пијте његов лек и тихо и спокојно:
Јер ту његову руку, мада тешку и твру, води милосна рука Невидљивога,
А врч који вам пружа, макар вам пекао усне, уобличен је глином коју је Грнчар омекшао својим сопственим светим сузама.