субота, 28. октобар 2017.

ЉУБАВ СО СВЕТА - Весна В. Лаловић

Словесна иконо моје Љубави
и Творче мога Универзума,
мој стваралачки дару
којег поспешује подједнако и Сунце и киша,
Ти си оно кључно поимање још од првог јутра
и највећа вредност смисла
кад ме отргнеш од бесмисла,
Ти стална присутности
и димензијо нестворене светлости са Тавора,
показивање и указивање свелепоте,
Искро просијавајућа,
дотакни се и нас живих бића,
Ти плодотворно сведочанство у нама,
посебно сагледавање
позног самосазнавања и упознавања,
уздизање и узношење осећања,
првобитни реду и складу,
тежњо сливена у центар људског срца,
хармонијо бића,
Идејо вечне лепоте
и Божје присуство у нама,
умножење унутрашњег богатства
и руко нашег идентитета,
отвори нам хоризонта видике
тамо где је Љубав со света...


Зборник "Од чежње саткани", Костолац 2017.

ПОХВАЛНО СЛОВО СВЕТИМ МАЈКАМА СРПСКИМ - Весна В. Лаловић

Земљо славних предака, владара српског престола, јунака, војсковођа, дипломата и великих ктитора, колевко највећих народних светитеља, ту где све наше кнезове, краљеве и деспоте – рађале јесу нежне српске Мајке, побожне и милостиве Госпође, добре, верне и одане супруге Ваше...
Рађале су Вас синове српске, те беле кринове наше, велике кнегиње племенитог рода, што изродише Вас синове и нас кћери - а никада изродa...
И тако, све добре Мајке српске, изродише велике див јунаке, а о доброј Мајци историја једна Истину прећута цела, а зна се да је зачетак јунака и предака, по војној вештини сјајних, и свих тих умних и мудрих људи наших, тих добрих ратника часног држања и мужевности – сакривен управо у побожној и доброј српској Мајци...
И да није Мајке српске, украшене са мноштвом добрих врлина и дела, и да нису тако благочестиве и богобојажљиве угађале Богу и роду, те искрене и храбре Жене, ни бели орлови не би раширили своја крила Слободе и Правде – да није српске Мајке...
Те наше снисходљиве Жене и Мајке, кротке и часне, увек јасне, предавале су се пред кончину своју Богу и строгом монашком животу, и молитви, па тако примале Христове анђеоске свете ликове, те црнице и калуђерице наше Мајке: Преподобне Анастасије, Свете Јелене и Јелисавете, Преподобне Евгеније и Ефросиније, Преподобне Ангелине, кнегиње српске Милице и многе друге српске Мајке...
И те добре и ћутљиве наше Мајке, због својих Живота и значаја, заслужиле су да о њима много више певају захвална им деца српска, на свом том уложеном хришћанском им труду и Духу, што кроз ову Похвалу дуга зборе, да неправду им учињену окају, у славу Вас о којима се мало певало и писало – сасвим мало и успутно говорило и причало...


Зборник "Земљо славних предака", Смедерево 2017.

ДА ЖИВОТ ЈЕ НИШТА... - Весна В. Лаловић

Заудара промрзлим задахом 
туга новорођеног дана, та
разграната тешка граната
звана људска болна патња
разасута по ливадама и
алугама, док музика скрива 
мисао - да живот је ништа...

И капале су капи бодљикаве
кише из сваког тромог корака
слепих свелих ружа у оне
доконе крваве сате устајалих 
речи од којих једва сване...

И разлистали умори опет онде
пустоше разбијено светлуцање
искре и као да ветар стреса тај
бесконачни издисај оног немог
мрачног неба над тромим нама...

И без речи и гласа пламте ту
светови идеја и горки цветови
тихи у обамрлом погледу оног
гадног уништења или понижења... 



Зборник "Кипријанов кладенац", Бајина Башта 2015.

ДАНАШЊА ПОКРЕТНОСТ... - Весна В. Лаловић

Данашња покретност песничког израза
није ли динамична и без напетости
са оном лакоћом мисли где у
ћутању пливају чудни људи
све мање очарани, а
данашње време као да тиме
сугерише изгубљеност док у
опустошености без циља
Космосом лута Песник
у име Свете Идеје,
у име Лепе Мисли и
у име Притајеног Осећања???
Амин!!!
Јесу ли усаглашене данашње боје и звуци???
Стапам ли се са космичком Срећом у
неизрецивој суштини, где су
сложене сензације, као и
слутње, умори и клонућа???
Не лишава ли нас Живот
Лепоте и Савршенства, јер
баш у томе и почива бесмисао???
Стварам ли Уметност
без презира и гађења???
Није ли моје срце данас храбро и пречишћено???
Посматрам и размишљам.
Тишина плавог острва као да
дозива успомене и још
шушти онај немир и
супротности неизмирљиве 
јесу ли и даље међу нама
док трепере капи мартовске кише???  



Зборник "Кипријанов кладенац", Бајина Башта 2015.

ЖЕТВА - Весна В. Лаловић

Путеви између два згрчена меса у месту, на том космичком путу, као на длану и
по целом телу, по својој звучности данас изражавају још једну неуспелу жртву и
ЖЕТВУ, па још севне одраз лоше сетве у мени, као малокрвни мислилац и
припрости варалица, са особинама нископласираног: хранитеља, бранитеља и
рушитеља, што је непажљив као слепац и опор као црни хлебац, настао као губитак
пажње, па сад трње освиће у мени, док јабуков сок просипам по веранди и њеном
храстовом поду, а лиснате ваши прождрљиво вршаје по мојој глави, где остаје још
по који неизбрисив јаук, што класа непожњевен у мени, а радовање бледи, док ја
безбрижно падам као водопад глувонеми у тамноплави бездан, на дворогу и
змијоглаву неман и певам напрснула од отрова...


Зборник "Гарави сокак", Инђија 2017.

ПОСТОЈИМ - Весна В. Лаловић

Постојим на дну степеништа безбрижно и
На своју руку и тешко подносим условљену
Тугу у грумену заборављеног пепела и
Препознајем заспалу искру и сенку у захтевном
Залету и заплету, ту где осећам како време
Стопалима мојим трне и како тече, то оглодано
Крило галеба у гвозденим чељустима зиме и
Начас као да станем пре него што провирим у
Бескрај недозрелих снова и брже намамим
Ведрину као немирни вир насред воде и тек
Помилујем глатким дланом шапат и присутност
Још једне сувишне зебње у пламену склупчаном
Кроз умесне тишине и раскрилим огледало
Душе као двери жуте и опет сећањем шетам
Кроз корење неприметно што стане да клија
У свитања одсутног јануара, тебе и мене...

Зборник "Гарави сокак", Инђија  2016.

СУМАГЛИЦЕ - Весна В. Лаловић

Ослобођене кораке зауставља ноћ
Кроз скривену опрезност Месеца
У поспаности устајалог тренутка
Где језиво пребијени зглобови
Шкрипе и дим из догореле искре
Њихове плаве пучине откључава
Сваки камен бачен у тако зарђалу
Олупину и тресак ветра и клонуће
Где погледи и осмеси пркосно су
Несаломиви у крвавом им ћутању
Ко слова свезана и тешка тишина
Испушта свој последњи неми издах
Кроз стихове песме дуге патње и
Бола из којих засечене свете кости
Још заударају на ону трулеж некад
Опруженог меса у свом том метежу
Где незасите су немоћи СУМАГЛИЦЕ...

Зборник "Гарави сокак", Инђија 2015.