Не плачем само с болом свога срца
рад` земље ове убоге и голе;
мене све ране мога рода боле,
и моја душа с њим пати и грца...
Овдје у болу срца истрзана
ја носим клетве свих патња и мука,
и крв што капа са душманских рука,
то је крв моја и мојијех рана.
У мени цвиле душе милиона...
Мој сваки уздах, свака суза бона,
њиховим болом вапије и иште...
И свуда гдје је српска душа која,
тамо је мени отаџбина моја -
мој дом и моје рођено огњиште...
1908.
1908.
Нема коментара:
Постави коментар