Горчије жалости јесу ли гди кому
нер мојој младости и срцу јур мому?
Изгубих муку сву, заман се све раби,
посијах ја њиву, а иним жетва би.
Овакој за иних мнози лов ловише,
ки лов ја учиних, ини га добише.
Ранив је кошуту, ку слидих по гори,
иним је у скуту, а мене измори.
Ето иним такој језеро извире,
а трудан живот мој од жеђе умире.
Тач срића около свој танац састави,
тере гре охоло појући у слави.
А ја сам тамностју неправо надиљен,
и велми жалостју кроз љубав уцвиљен.
Нема коментара:
Постави коментар