КОПЉАНИЦИ - Јован Дучић

Стоји тутањ коњских кола и звека
Панцира. Већ подне пада на врхунце.
Цар гледа, још врве, страшни из далека -
Сваки у свом штиту носи једно сунце.


Кациге од туча; властелински шлеми
С пауновим перјем; на рукама свима
Тешке рукавице; стег за стегом стреми -
Сто нових победа већ хуче у њима.


Док над Паунима блисну задња зрака
У злату једнога коња и јунака -
То деспот Оливер од Леснова, мину.


Посут драгуљима у руци му сину
Тешки крст за Солун, кад падне од мача:
Светом Димитрију поклон освајача.