Пејзаж без премца, то је ваша душа
Где иду љупке маске, плешу кринке,
А сви, док звонка лаута се слуша,
Ко да су тужни испод чудне шминке.
Премда у песми сетно им трепере
Победна љубав, живот дневног сјаја,
У срећу као да немају вере,
А песма им се с месечином спаја.
Са месечином и тужном и лепом
Од које птице сањају у борју
И водоскоци у заносу слепом
Јецају, витки у своме мраморју.
(Препевао Иван В. Лалић)
Нема коментара:
Постави коментар