ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР - Јован Дучић

Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.


У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.


Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше ко ветар од лепеза њиних.


Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пут речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском Мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле.