субота, 12. новембар 2011.

ВРБАС - Јован Дучић

Носи, српска реко, крв наших синова,
Јер крваве реке свуд су наше међе,
Мачеви убијца сви су истог кова -
Сад носи унуке куд носаше пређе.


Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирала:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.


Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса -
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.


Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.


Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Нема коментара:

Постави коментар