КОРА - Васко Попа

СПИСАК

(Избор из циклуса)

КОЊ

Обично

Осам ногу има

Између вилица

Човек му се настанио

Са своје четири стране света

Тада је губицу раскрвавио

Хтео је

Да прегризе ту стабљику кукуруза

Давно је то било

У очима лепим

Туга му се затворила

У круг

Јер друм краја нема

А целу земљу треба

За собом вући

ПАТКА

Гега се прашином

у којој се не смеју рибе

У боковима својим носи

Немир вода

Неспретна

Гега се полако

Трска која мисли

Ионако ће је стићи

Никада 

Никада неће умети

Да хода

Као што је умела

Огледала да оре

МАСЛАЧАК

На ивици плочника

На крају света

Жуто око самоће

Слепа стопала

Сабијају му врат

У камени трбух

Подземни лактови

Терају му корење

У црницу неба

Дигнута псећа нога

Руга му се

прекуваним пљуском

Обрадује га једино

Бескућни поглед шетача

Који му у круници

Преноћи

И тако

Догорева пикавац

На доњој усни немоћи

На крају света

КЕСТЕН

Улица му пропије

Све зелене новчанице

Пиштаљке звонцад и трубе

У крошњи му гнезда свијају

Пролеће му прсте креше

Живи од пустоловина

Својих недостижних корена

И од дивних успомена

На изненадне ноћи

Кад нестане из улице

Ко зна куда иде

У шуми би се изгубио

Али се увек пред зору

У дрворед на своје место врати

КАКТУС

Боде

Румени облак дана

и киша лаже

Боде ужарене језике

Мазги и сунца

И небо ножевима љуби

Сенку своју не удаје

И ветар лепотом даљине вара

Боде податна бедра

Искусних ноћи и невиних таласа

Смех свој зелени не жени

И ваздух уједа

Стена која га је родила

Има право

Боде боде боде

СТОЛИЦА

Умор лутајућих брегова

Дао је облик свој

Телу њеном сањивом

Вечно је на ногама

Како би се радо

Сјурила низ степенице

Или заиграла

На месечини темена

Или просто села

Села на туђе облине умора

Да се одмори

БЕЛУТАК

Без главе без удова

Јавља се

Узбудљивим дамаром случаја

Миче се

Бестидним ходом времена

Све држи

У свом страсном

Унутрашњем загрљају

Бео гладак недужан труп

Смеши се обрвом месеца