недеља, 11. новембар 2012.

ПУТОВАЊЕ - Зора Мастелица

како се тужно зањихала
Твоја колевка
уз ударе мора
олује са Динаре
и плес атова

цвет бадема и вино и воду
небеске силе запалиле
ватра Ти се у зеници
настанила

ни од сунца помоћи
од нежности смираја
ни од Бога утехе

сећаш се
благост Ти чело украсила
срне Ти пут отварале
кораку траве клањале

сањаш
класа жито у Плитвичким језерима

изненада зину срп дана
оживеше бајалице Твог свитања
искочише вукови на Петровачкој цести

сруши се зид времена на Твој
сан

звери појеле своју крв
и своју кост

нема речи за ту рану
ни љутог корена
ни видара
нема иконе која лечи

Живот Те убио

горе ати
гори жито
у Плитвичком оку

Нема коментара:

Постави коментар