Твоје лице бира звијезду за све патнике
Изморено нашом бурном сјетом
Твоје лице је чудо које не може спасити небо
Над нама је као цвијет над понором
И вратит ће се својој љубави
У бурну сјету патника
Чије се срце никад не ослобађа земље
Који се с вјечношћу само на њој сасатју
И небо не постаје ближе док ти постајеш тајна
Свима у љубави блиска
Нема коментара:
Постави коментар