Ти зиду најзад даде крила
Срдита ружо зоро крине
Нестварно плану са висине
Будућност што је некад била
Од смрти беле не умакох
Зауставих се ван себе снен
Пред тобом клечах занесен
Би ноћ и би дан и зло свако
Расипаш звезде лептирасте
С прстију стресам твој светли прах
Док благост сневам у чуду стах
Пред стаблом што с чела ти расте
То шушти светлост и пролеће
Удахнух мирис и цвет ме скри
Око твог сна моји тешки сни
Лебде али ван зида неће
Анђеле у прозирној пени
нек вид ми на твом лицу снива
Ти светлост небеских сочива
На јави ни у сну не свени!
Ох непокретан сред промаје
Видех вртове у грозници
Видех снену биљку на слици
Лепоту што још не престаје
Омега смрси о време моје
Реч коју нико и не схвати
Изворје што без воде пати
Две сузе никад да се споје
Ти зиду најзад даде крила
Срдита ружо зоро крине
Нестварно плану са висине
Будућност што је некад била
Нема коментара:
Постави коментар