ОЗГО ЧИЗМА ОЗДО ШИЗМА - Гојко Ђого

Ми с бабама не зановетамо,
наше бајке живе на улици.

Њихови јунаци ваздан
кљуцају црве и црнце,
увече, рогове ловачке и златне значке
дарују великом поглавици.

Лижу му длан и брусе зубе
у његовом млину,
уче неми језик - лисичину.

Стари курјаци и препредене гује
затварају ћораве тиће
у наше трбухе.

Они што са стоком пасу
и на челу имају крававо једно око,
гледају попреко,
и по земуницама цртају одрубљену главу
Светога Јована.

А свете књиге кажу:
Ако неко упали свећу
неком другом свецу,
лизнуће га њен пламен.

Зато ми не зидамо богомоље,
доста нам студени овај камен
да под њим оставимо муда.