ЧАНТАР - Гојко Ђого

Црни син рано пробуђен
Не носи земљу у бисагама
Нема прсте у раоник расковане
Не уме вигањ држати, ни шпицу шпичити
Одан љуљашци ветровитој и мраку кума
Непутем ходи, маглу води
У тамбуру свира.

Никакав то није наук
Ни тешитељка свирачу посестрима.
Узрастао с рупом у недрима
Између два раздобља,
Предњих и задњих ногу звери,
Имао је кад да натукне
Како се кожа изврће
И срце веша око врата.

Мање природа, више играчка
У рукама мајстора игроказа,
Уједа и лиже модре угриске
Зебе и зановета.

Не пева
Ал уме да одреши унутарњу везу 
Језика и трбуха
Да ослободи тучак од кошуље звона
И буде у тмини будилник ведроноша,
Какав климав звек и чивт
Који лудо семе развејава
Ил жижак узгаја на ватрометини,
Ко ће знати.