субота, 28. децембар 2013.

ЛУКШИЈА - Гојко Ђого

У свакој капљи икра пламена
Семе небеско бубри међу слабинама
Лековита водо жаром обљубљена
У бистрини твојој лабуд бели ноћива

Задојена пепелом и духом сунчаним
Одрече се свега у врту што живи,
Сјај угашен у твом загрљају
Освануће касно на девичанским изворима

Густо гориво везано у посуде везане у чворове
Са раствореним жеравом под ребрима
У теби зле виле испирају рубље.
Сагорећеш, сагорећеш ко камени угаљ.

Али тебе не узнемирава удар била
Његов промукли пој у тишини пре невремена.
Хоће а не може да плане све што дотакнеш,
Можда те мраз изнутра осветљава?

Тако се на високим планинама потписује зима.
Носећи ураново језгро у жилама
Тебе властита ватра испуњава,
Лизни, лизни језиком - крви бездана. 

Нема коментара:

Постави коментар