РУГАЛО - Гојко Ђого

Играо се ругало
Са својим неопраним устима
И високим нашим подневом.
Двороги је за собом вукао језик
Умакао га у блато
И светла нам лица облизиво.

Мешо је оцат и вино
И преслане дарове
Испод репине кусе делио.
Трпезне нам кашике
Његова пашчад лизала.

Пун нам је био нос
Шерених бубица
А нико црева дебела
Под грлом да му одреши
И петлиће наше пусти да узлете.

Два подземна сунца
Прте црну кудељу
Црну му кошуљу преду,
Он држи мотовило у руци
И ћелавим светлоносцима мрси конце.

Прљавом руком
На чела наша звезде прикива.