ПЈЕСМА ЈЕДНЕ ПЈЕВАЧИЦЕ (из збирке "Чесме") - Блаже Конески

Најважнија је случајност,
тренутност,
јединственост;
То како су се додирнули у непоновљивом додиру
дрвце са шибицом,
вода са огњем,
рука са прсима, -
Ето то је основно!
Најважније, велим,
ефемерне су радње,
једном збивене,
забиљежене,
виђене,
ћуте само једном -
као твоја пјесма,
од које премре душа!
Зар она не кружи далеко негдје
около наших нимбова
и орбита,
и зар ја нисам једини
под куполом васионе
што стално ту пјесму слуша!?