МОЛИТВА - Блаже Конески

Да пођеш ноћу у шуму,
да прођеш тајно честом,
у тиху поноћ да стигнеш
на оно знано место.

Вито, дрхтаво борје
у само небо стиже,
и бујна сањива трава
опојним дахом дише.

Не може да трпи више
срце што кипи лудо,
с крикм ћеш да се бациш
на земљу снажно и љуто.

Земљо, радости хоће
момачке груди и руке.
Лечи ме, лечи, земљо,
од мутног врења и туге!