СТАБЛО - Блаже Конески

Опало лишће дозива
лишће које је увек,
уплашено неизвесношћу пада,
трепери на дрвећу:
"Силази доле да мремо,
побегни од ветруштина
злих у приземну тишину.
Нека тај скелет угљенисан остане го
од црне руке у пространству крши,
дебло да му буде корито
за воде кише јесење.
А ми ћемо га опколити густо,
да не узмогне прекорачити круг
својих сећања жуто-златних."