ЗВОНА - Блаже Конески

Залуд је срце тражило
блискога жељно прежељно.
Самотан идем улицом,
слушам пригушем шум.

Некоме пада зазорно
да једно о другом мислимо,
да једно за друго нађемо
искрену, добру реч.

Све неповратно нестаде
самотан што сам снивао -
остаде само увреда,
на срцу горак јад.