СНЕГ - Блаже Конески

Завејава бели снег
стазе којима минух.
Доле на моја врата
гину белокрила јата,
тихо у спокој мек.

Бели небесни снег
скаску једноличну ниже
да душу празну стиже
осуда ледна све ближе -
говори бели снег.

Шапуће: сам си, сам.
А ја се спремам да газим
натраг по истој стази
стегнутој оковом мразним -
до дана, који већ знам.