петак, 31. јануар 2014.

ИЗ ВОЗА - Блаже Конески

Ено краја роднога; у плавети сину.
Ту детињство моје, давно некад, мину.
Плачу за мном оне планине тамо!

Под њима се назире, на падини, село.
Зар не маше неко марамицом белом?
Плачу за мном оне планине тамо!

Воз оставља за собом све што уз пут сретне.
Живело је онде једном једно дете.
Плачу за мном оне планине тамо!

Мисао ме често ка том крају шаље.
Другде негде живот одводи ме даље.
Плачу за мном оне планине тамо!

Нема коментара:

Постави коментар