КРОЗ ПОНОЋ - Ђура Јакшић (1832-1878)

Кроз поноћ нему и густо грање
Види се звезда тихо трептање,
Чује се срца тихо куцање; -
О, лакше само кроз густо грање!

Ту близу поток даљину пара,
Ту се на цвећу цвеће одмара,
Ту мене чека ашиковање;
О, лакше само кроз густо грање!

Пашћу, умрећу, душа ми горе,
Растопиће ме до беле зоре,
Ко груду снега врело сунчање; -
О, лакше, лакше кроз густо грање!