ЖЕЂ - Дејан Алексић

Ево ме како снова
Као по некој међи
Што дели глас од слова
Ближим се новој жеђи

Можда бих знао стати
Можда је привид све то
Тек ноћни ветар клати
У плоду бивше лето

Ал настављам свеједно
И сенке украј врта
Пратим стишаног била

Нешто у мени жедно
Прожима ме и црта
Као мраморна жила