МЛЕЧ - Ненад Грујичић

Далеко, предалеко,
а ту уз мене, сасвим,
тиња несводив неко:
пали се, сам, и гаси.

Час ватра, у том жижак,
звезда и угарак њен,
посечен брз пламичак,
везана вечност у трен.

Господе, самери све,
додај му једну реч,
да песма сама се, гле,

ни из чега створи у млеч:
да њом се мијем безлик,
мален, у Теби велик.