КЕНЕТУ КАУНДИ И ЊЕГОВОМ НАРОДУ - Љубица Милетић

Када пријатељ плаче
Звезде су узбуђене сјајем
Његових суза

Сунце је постиђено
Светлошћу коју не познаје

И док његове сузе падају
У наше очи

Рањени цвет усправља стабљику
Подупрт топлином његове крви

Тада наш пријатељ
Постаје најбогатија ватра
Коју само љубав може да измисли.