среда, 19. март 2014.

САЊАРИ - Душан Радовић

Песма за документарни филм о беспризорнима

Некад смо и ми стицали знање:
први час Физика, други час Хемија...
Живот је знање, школа је срање!
Доле Хемија!... Живела леукемија!

Не волим цркву, не трпим попа,
за учитељем пертла ми пуче.
Нико не даје шта да се клопа
а сви би хтели да нас уче.

Кради и живи, живи и кради,
где можеш ћорни, где стигнеш мазни!
Крадимо, крадимо, још док смо млади,
док смрт не дође и све нас казни.

Доста је било смешне параде,
скините мало панцир и чизму!
Пустите грешни народ да краде!
Слободу народу - смрт фашизму!

Боли нас дугме, прслук нам пуца
- шта је правилно а шта нормално.
Правилно је - док срце куца,
све је нормално док живиш стално.

Немамо појма о перспективи,
немамо везе - шта је то нада.
Ко мисли лепо да проживи,
нек живи одмах, нек живи сада.

Код вас се мери, пише и плаћа,
све вам је иза брава и плота.
Како да плаћа ко нема гаћа,
ко нема ништа сем живота?!

Шта ће богатство, чеуму имања,
гомиле трулих крпа и трања?
Богат је онај ко лепо сања,
у шупи, у рупи, у мрежи грања.

Ја се зезам, ти се зезаш, он се зеза...
Ми се зезамо, ви се зезате, сви се зезају!

Све је зезање - без зезања!
Па зезајмо се, ко нам брани!
Некада ми зезнемо њих
а некада нас зезну пајкани!

Нема коментара:

Постави коментар