четвртак, 20. март 2014.

ОСЛОБОЂЕЊЕ И БУЂЕЊЕ - Љубомир Симовић

У тамницу,
кад ми смрт гола
беше ко жена близу,
са чистим ваздухом банули пријатељи,
ноге ми расковали,
руке откључали,
у јесење ведрине
пустили ме на ове четири стране.
Боље да нису.

Рука у сну
пружила се ка завеси
иза које се крије,
ни гладна ни жедна,
голотиња без наде,
голотиња ужаса,
ал будилник на креденцу,
између кутије на којој пише БИБЕР
и кутије на којој пише СО,
пробудио ме.
Боље да није.

Нема коментара:

Постави коментар