четвртак, 13. март 2014.

РАНО ПОПОДНЕ - Калман Фехер

Тишина цвета. Напрегнута стоји у хладу дрвећа.
Свуд около крвари и дрхти.
Никаква реч. Безгласна будућност, пажња.
На лицима тронутост четири генерације.

Песма црног коса. Суварци облака. Ударају образ Сунца
И звекну утезима од сировог гвожђа. Пржи,
У срцима гори жива рана. -
И Трг Маркса и Енгелса јекну дванаест пута.

Набрекла плетеница светлосних снопова. Визија и коначна спознаја
Да би са нама, недостатак примерен људима -
Сразмере који се Неимар придржавао. Верност и Сигурност
Заједно трепере, укључују се у колону Милиона.

С мађарског превео Арпад Вицко

Нема коментара:

Постави коментар