субота, 21. јун 2014.

РОДУ О ЈЕЗИКУ - Петар Прерадовић

О језику, роде, да ти појем,
о језику, твом и мојем!
О преслатком гласу оном,
у кому ти миле мајке
усниваху слатке бајке,
кога шаптом и ромором
души ти се св`јест пробуди,
те ти спозна и увиђе,
да то боље није ниђе
до на твоје мајке груди`!

По њему те св`јет познаје жива,
по њем ти се будућност оснива.
Зато ув`јек к њему тежи,
у његово јато хрли,
око њега ми се грли
и у чврсто коло вежи,
па ти неће временити
бурни тр`јеси да науде,
по језику док те буде,
и главом ће тебе бити!

Љуби си га, роде, изнад свега,
у њем живи, умири за њега!
У њем све си благо славиш,
што ти оста од старине,
немаш љепше ни баштине
потомству си да оставиш.
Алем-камен он ти буди,
ког да чуваш као око,
ког да браниш као соко,
кому да си вјеран свуди.

Свака зв`језда својим свјетлом с`јева,
свака птица својим гласом сп`јева.
Ти језиком својим збори!
Слатким гласом материним
одликуј се међу иним!
Бог бо мили с њим те створи,
њим да будеш свој својему,
њим да срцу одол`јеваш,
њим да плачеш и поп`јеваш,
и њим да се молиш њему!

Туђ туђину, теби твој доличи,
туђи поштуј, а својим се дичи!
Дичити се можеш њиме:
њим цареви цареваху,
њим краљеви краљеваху,
славне му је лозе име,
славан пук га својим зове,
и док буде слави в`јека
биће и он њојзи јека
од вјекова у вјекове.

Од Стамбола града до Котора,
од Црнога до Јадранског мора
њег`ву царству простор пуче,
Ту по горах и долина`
преко девет покрајина
свуд га мајке дјецу уче;
соколова, соколића
његовијех гн`јездо ту је,
свуд труд се пјеват чује
пјесан Марка Краљевића!

Јуначкијем гласом у њем поје
јунак народ успомене своје.
Уз гусле се у њем оре
кроз све в`јеке к нами доли
све радости и све боли
нашег св`јета - пјесни творе
утрнулих наших плама,
освјетланих наших лица,
сва је наша повјесница
велик само због пјесама!

Он ти свакој тузи и радости
он ти душе ц`јелој унутарњости
једин` прави тумач бива.
У њем ти се жалост топи,
да ти суза лице шкропи,
у њем с чувства радостива
твоје срце ватром гори,
у њем само потпунома
љубав милог твога дома
јасно, красно теби збори.

Љуби, роде, језик изнад свега,
у њем живи, умири за њега!
По њему си све, што јеси:
своје т`јело, удо св`јета,
бус посебног свога цв`јета
у народа силној смјеси.
Без њега си без имена,
без дједова, без унука,
у прошлости сјена пука,
у будуће нити сјена!

(1860)  

четвртак, 19. јун 2014.

ПЈЕСМА ПРВОГ МАЈА - Отон Жупанчич

Пјесма нам у срцу јечи
што сањама новим плану;
срп и чекић из ње звечи
у прољетном, дивном дану.

Њива нам је златна, мека,
гвожђе нам у огњу сија;
богата нас жетва чека,
а чекић ће да нам пјева.

То је наша млада, чила
пјесма братства свију страна,
пјесма свему свијету мила,
Првог маја запјевана!

(Препевао Густав Крклец)

ЋЕЛИЈА - Оскар Давичо

Ћелија смрада, ћелија гадна,
Мајко, мајчице драга,
Твога драгања, нежног мајкања
Жељан сам. Издаје снага.

О мајко, муке. Ако ме руке
Твоје мртвога приме,
Хоће ли сузе пасти на узе,
Хоћеш ли рећи: Сине?

- Сине, куни ме. Скоте животе,
Узе ми све моје драго.
Можда је крао, можда је клао,
Ипак моје је благо.

- Не, нисам крао, ја нисам клао,
За слободу ја сам се био,
За слободу већу, за људску срећу,
За живот о ком сам снио,

За живот мио о ком сам снио
у борби ја сам пао,
За бољи живот, црни ће ћивот,
За живот, живот сам дао. 

ЦРВЕНА - Коста Абрашевић

Црвена је крвца што кипи у нама;
Црвена је муња што облак пролама;
Црвено је небо кад се зором смије;
Црвен нам је барјак што се гордо вије;
Црвена је мржња у нашим грудима,
Па и гнев је црвен што нас обузима;
О т и р а н и, чујте - и треба вам крити -
И о с в е т а  наша - ц р в е н а  ће бити!

БОСНА У ВАТРАМА - Мира Алечковић

Ватра је у нама, у очима нашим,
љубав коју нико не може да затре.
Ватре на усеку, ватре крај тунела,
у тунелу људи - разбуктале ватре.

- На стрмине јуриш! Нека пршти камен,
нек се чуди Босна, нек планина јечи!
Са сваке се стране разгорева пламен
уклесаних на њој омладинских речи.

У руци је мина, ватра је у срцу,
ватра и у руци која мину пали.
Гудуре, клисуре, урвине, кањони,
и ви сте од ватре ове успламсали.

И ви нисте више сиве, хладне стене
и неми сведоци нашег битисања,
ви сте ватре части за нас ужежене,
сунца у пролеће нашега цветања.

Варнице са наших ватара у ноћи,
преко свију мора, преко океана,
потражите драге, отворене очи
у којима пламти борба узвитлана.

А ти, Босно, причај, њима што се боре
расути по свету, по свим планинама:
ми смо они који све што хоће створе, -
Босно у ватрама, Босно у ватрама.

ОМЛАДИНЦИ ГРАДЕ ПРУГУ БРЧКО - БАНОВИЋИ, Гвидо Тартаља

Од Брчког до Бановића
протегла се оног лета
река једна
непрегледна,
нас младића,
девојака,
млађих ђака,
и радника и сељака:
хиљаду и једна чета
омладине
из Истре, из Војводине,
са Космета,
из свакога нашег краја
(а циљ добар добре спаја!)
и безбројне радне смене,
свака вредна
Мајевицу да покрене
ако треба!

Радиле су наше смене
под плаветним сводом неба
насипе
и мост за реку,
резале су мрке стене
ко да режу дрворезе,
ко да секу
младе брезе,
увек с планом,
дан за даном,
савко јутро, свако вече
да испуне обавезе,
да потече
црна река
из рудника
до фабрика
путем новог колосека.
Радиле су наше чете
са лозинком: "Брже! Јаче!"
Алат звечи.
Камен плаче.
На све стране прште, лете
суве груде
црнице и иловаче.

Наша песма ваздух пара,
кроз долине се разлеже.
Речи
плове,
свеже,
нове.
Уз песму се ново ствара.

То су били ведри дани,
ведре ноћи сна и јаве
крај обале Тиње
плаве,
хучне Спрече
и Оскове брзе, сиње.

Вода тече и рад тече,
уз пијуке
и полуге,
на грађењу наше пруге,
где се копа,
буши,
сече.

Свако јутро, подне, вече
смењују се нове смене
радилиштем сваким, свуда.
Настављамо дела своја
поносита,
своја чуда,
плод свог труда
и свог зноја,
а једног се дана крене
сав окићен воз... Гле, хита
а барјацима
наших боја
и са сликом друга Тита.
 

ПЈЕСМА РАДНИХ БРИГАДА - народна песма

Зором рано наша пјесма звони,
Иду наши радни батаљони.

Омладина из нашијех села
Кренула је на велика дјела.

Сва смо наша поља преорали
И по њима жито посијали.

Први ћемо бити из бригаде
Са најбољим што комуну граде.