A DAY-DREAM - Светислав Стефановић

Расклопљена Дантова Vita Nuova 
Лежи ми у крилу. Ти си је читала,
Док ти душа поста плен чежњивих снова.
Сад остављаш књигу, па си се предала.

Будноме сањању. Усном и погледом
За далеком неком тајном слашћу жудиш.
И, седећ ко вила међу грањем, бледом
Руком грлиш грану, а прстима блудиш

Ко по тајанственој некој виолини.
Занета си ко да слушаш рајске гласе,
а чежњи ти цела природа отпева:

Па се тобом сад и она цела чини
Као сан Пречисте Девице, која се
слутњом Благовести скорашњих осмева.