петак, 25. јул 2014.

ОБНОВЉЕЊЕ - Светислав Стефановић

Сишем до дна песму младости и цвета.
Као меки, цветни снег јабуке ране,
Што ми тихи ветри, љубећ сочне гране,
Доносе; с музиком младости и цвета.

Валом заборава топим горке дане.
Ко пупољад млада што за сунцем жуди,
Без свести о лањском мразу и о студи,
Чезнем: ко да нисам позно горке дане.

И осећам: све што ми душа сања,
Из гроба се неког испотајно диже,
Где још гори чежњом неке свете кости.

Дишем мирис мртвих у часу цветања.
Док с духом незнао блиским мени стиже
С пупољака сочних музика младости.

Нема коментара:

Постави коментар