ПОДНЕ - Светислав Стефановић

Мирише зрела, спарушена трава,
Густа и бујна као твоје власи,
Што, чаробна ко вила, прострла си
Да на њима ми отпочине глава.

Ко с дивљих ружа, врели` и црвени`,
Из образа ти бије топла пара,
Док са језера трепти дневна јара
И дрхти ваздух, пун чежњивих сени.

То земља дише загушено, тајно,
Ко срећни, ми у притајеној страсти,
А у језеру, у ватреној сласти,

Сунце се купа и топи се сјајно.
Па вода пламти, гори у том сјају,
Ко око твоје у мом загрљају.