СЕБИЧНОСТ ТУГЕ - Светислав Стефановић

С очима те волим црвеним од плача,
Наборана чела и образа бледа,
Кад осећаш тужно да је судба јача
Тврдица са срећом, док обиље беда

Издашно нам шаље. Тако ја те волим,
Неутешно тужну, осамљену, јадну,
Када с очајањем и рукама голим
Умиреш на силу невидовну, гадну -

Неситу и страшну, без милости таму.
Тад соећам да ми нико ближи није -
Ко што се у пустом, остављеном храму
Дух светиње ближе око мене вије.