БЕСМИСЛЕНОСТ - Душан Васиљев

У тренуцима тихе, сетне чежње
моје су непоњатне жеље:

да ти око дубље и црње буде
и да ти груди буду беље;

да си ми често насмејана,
ал` после сунчевог ишчезнућа
да ти у оку покаткад сузу видим;

да ме волиш, као што те волим,
ал` као првог дана,
када смо се срели,
да ми увек тако будеш туђа;

да будеш јака у мојој вери,
и да ме чуваш од будних снова,
који највише теби прете;

да ми поклониш сто синова
и сто белих, теби сличних, ћери; -

ал` да увек, увек останеш
наивно, слатко, плашљиво дете...