Летим брже неко Кајин с Луцифером,
Само што ми земља огромна изгледа.
Пршти око мене ваздух атмосфером,
И промичу поља и брда без реда.
Високо сам, знадем, и летим све више,
Од лепоте лета пролази ме страва.
Док одједном сва се растојања слише,
И земља ми близу, чисто шуми трава.
И ко звуке слушам час брдо, час низу,
И слутим што душа чисто рећи не сме:
Да сам моро бити небу сасвим близу
Кад ми земља дође ко јек лепе песме.
Само што ми земља огромна изгледа.
Пршти око мене ваздух атмосфером,
И промичу поља и брда без реда.
Високо сам, знадем, и летим све више,
Од лепоте лета пролази ме страва.
Док одједном сва се растојања слише,
И земља ми близу, чисто шуми трава.
И ко звуке слушам час брдо, час низу,
И слутим што душа чисто рећи не сме:
Да сам моро бити небу сасвим близу
Кад ми земља дође ко јек лепе песме.
Нема коментара:
Постави коментар