понедељак, 28. јул 2014.

СРЕЋА - Светислав Стефановић

Једном сам у сну видео Среће дворе:
Младост је ту из цвећа мирисала,
Са грана свих је љубав цвркутала,
Бесмрти звезда блистала од горе.

Кроз отворе је душе увирала
Сва очарљива мелодија света,
Ко да у један загљај се сплета
Лепота сва, и Милост. Тад је пала

С алтана двора једна кита цвећа
Црвена као крв, с обликом срца,
И место росе шкропљена сузама.

О, ја сам знао: овде ми је мета,
На сваком кроку даље душа грца,
И гину чари све у обманама.

Нема коментара:

Постави коментар