петак, 25. јул 2014.

ЖЕНЕ У МРАКУ - Душан Васиљев

У мраку, пуном јада,
што неостено пада
Магле се немо поздрављају
и Ветрови једно другом машу,
када се сретну на путу.

У једном мрачном куту
три тамне сене,
три ми погнуте, покајничке жене,
шапћу о нечем језовитом
што ће да нам се деси.

- Један врео талас из Плачне Долине,
и пашће све врлине,
и процветаће греси,
и неће на земљи замирити врт;

ал` они, који су желели смрт,
живеће вечним животом.

Доћи ће затим и жена једна
света и бела и чедна,
са младим и плодним плотом,
и тоће бити нови Олтар.

А крвава, досадна слава,
црвена, бела и плава,
пашће на видике суре.

И твоје очи уплакане,
што данас у сиво Ништа зуре,
у те, тугом посвећене дане,
упрће поглед дубоко у своју душу.

Нема коментара:

Постави коментар