ПУТНИКУ (исељенику) - Радослав Божовић

Путниче! што одлазиш
У далеки свет незнани,
А овде си оставио:
Детињство ђачке дане
У школској клупи
И најлепши део свог живота
МЛАДОСТ.

Путниче! што одлазиш
у неизвесност у туђу земљу,
Која није твоја а поклањаш јој
Део живота, будућност,
Поколења.

Путниче! опомињем те:
Да Сунце твога неба
Топлије грије да је пролеће
Зеленије, мирисније,
Да је кутак свога дома
Најдражи.

Путниче не заборави
Да је све ово што остављаш,
Твоја ДОМОВИНА
У којој си свет угледао.