петак, 22. август 2014.

САЖАЉЕЊЕ - Светислав Стефановић

Прошла си крај мене страна, непозната,
Ниси ме у ходу ни видела, али
Видећи те, сви ми осећаји стали
Занети лепотом лица тог и врата,

И тог стаса! Ниси л` сишла нам с дуге?
Очаран од твога неслућеног баја,
Једна чудна мисо душу ми осваја,
Мисо пуна бола, сажаљења, туге!

Све да ти се клања, ко створена бити!
Да рај позна на ког један глед ти пао!
А, како ми те је неизмерно жао

При помисли да би могла груба рука,
Краљице лепоте, прљаво се свити
С гладном жељом око твога гола струка.

Нема коментара:

Постави коментар