На вест о Чернобилу
Гле, усред песме, усред лета
Потоње време и смрт света
Дању и ноћу, драги Боже
Само се мрачне силе множе
Покој ти зори, души, снима
Наврли живи умрлима
Дуго времена, дуго већ
Не чусмо, Боже, благу реч
Ни жишка неба, нит кап зоре
Не походи нас кроз просторе
Кроз потонули глуви мрак
Ни жишка, Боже, нити зрак
С висока, с неба, с брега, сунца
С висова мртвих, са врхунца
С лица свог оца, сестре, брата
Са мртве куће, мртвих врата
С потаја глувих, са кровова
Све отров, Боже, до отрова
Небо и земља, правци лета:
Пејзаж умрлом часу света
Зора - та никад више блага
Кућа - умрлом часу снага
Дубине, висине - само прете
То ти је живот, мртви свете
То ти је живот, мртви свете!
Нема коментара:
Постави коментар