понедељак, 20. октобар 2014.

ПИРАМИДЕ И КУЛЕ - Чарлс Симић

Васку

На пространом гробљу аутомобила
Међу  шевролетима ајкулиних пераја
Сретох моју Офелију са жваком,
Једне ноћи звездама осуте.

Гола под зарђалим пирамидама,
Личила је на вештицу на ломачи,
Док похотно се увијала
На кожном сицу, ножем распараном.

Још ти само фали крст,
Рекох, а како не беше ми при руци,
Понудих јој папирнату ружу
Из мртвачких кола чипканих завеса.

У далеким кулама Банкарства из Индустрије
Мајке су наше витлале крпама
Испод големих портрета
Мргодних оснивача и њиховог умешног
потомства.

Нема коментара:

Постави коментар