МОЈ СИН - Марк Стренд

(према Карлосу Друмонду де Андрадеу)

Мој син,
јединац,
којег никада нисам имао,
данас би био човек.

Он заузима
ветар,
бестелесан, безимен.
Понекад

сврати
и приклони главу,
лакшу од ваздуха,
на моје раме,

и ја га упитам -
Сине,
где боравиш,
где се кријеш?

Леденим дахом он ми
одговара,
Никада ниси приметио
иако сам дозивао,

дозивао,
и увек изнова дозивам
са места
с оне стране,

с оне стране љубави
где ништа,
и где све
жели да буде рођено.