недеља, 19. октобар 2014.

ЈАРУГА ПЈУТ - Гари Снајдер

Били би довољни
Један гранитни гребен,
Неко стабло или чак стена, поточић,
Комадићи коре у бари.
Брег иза брега, наборани и развучени,
Моћна стабла забијена
У уске пукотине у камену,
Огромни месец над свим тим, превише је.
Мисао одлута. Милион
Лета, мирни ноћни ваздух а стене
Топле. Небо над бескрајним планинама.
Сви отпаци што прате људско постојање
Нестају, тврда стена подрхтава,
Чак и тешка садашњост као да изневерава
Ово жуборење срца.
Речи и књиге
Ишчезавају у сувом ваздуху
Као поточић иза високог гребена.
Бистар и пажљив дух
Нема други циљ него да оно
Што гледа истински види.
Нико не воли стену, а још смо овде.
Ноћ хладноћом пробија. Блесак
На овој месечини
Склизне у сенку смреке:
Оданде ме невидљиве,
Хладне племените очи
Пуме и којота
Вребају где устајем и одлазим.

Нема коментара:

Постави коментар