КОЊ - Луиза Глик

Шта је то што ти коњ даје,
а ја ти не могу дати?

Посматрам те када си сам,
када на пољу иза млекаре јашеш,
а шаке ти укопане у тамној гриви
кобиле.

Тада знам шта је иза твога ћутања:
презир, мржња према мени, браку. Још увек
желиш да те додирујем; вичеш
као што невеста виче, но када те погледам,
видим, у твоме телу нема деце.
Па чега тамо има?

Ничега, мислим. Сем журбе
да се умре пре но што ја умрем.

У сну сам те гледала где јашеш
преко сувих поља и где потом
са коња силазиш; вас двоје корачате;

у мраку сте били без сенке.
Али сам осећала да ми прилазе,
пошто ноћу посвуда иду,
оне су своји господари.

Погледај ме. Мислиш ли да те не разумем?
Па шта је та животиња,
ако не излаз из овог живота?