недеља, 19. октобар 2014.

ЋАБА - Имаму Амири Барака

Затворен прозор гледа
на прљаво двориште, а црнци
се довикују, дозивају или га прелазе
поништавајући физику током своје воље

Наш свет је пун звука
наш свет је дивнији него било који
мада ми патимо, и убијамо се
и некад не успевамо да ходамо по ваздуху

Ми смо дивни људи
са афричком маштом
пуном маски и плесова и узаврелих напева

са афричким очима, и носевима, и рукама,
мада се грчимо у сивим ланцима у месту
пуном зима, а оно што желимо је сунце.

Заробили су нас, браћо.
И ринтамо да бисмо побегли,
у старинску слику, у нов

однос са собом
и црном породицом. Треба нам магија,
требају нам бајалице, да се дигнемо
вратимо, уништимо и створимо. Шта ће бити

те свете речи?

Нема коментара:

Постави коментар