понедељак, 20. октобар 2014.

ЛОВЦИ ИЗ ПЛЕМЕНА ЦРНА НОГА - Џемс Велч

Ако смо преко брда гонили век
окончан пре много година, људи нису говорили
да је наш трик одраз сиротиње или обећање
бољег краја. Окончали смо још
давно у сећањима на славу, на митове
који показују колико су ловци значили
изгладнелим женама и рђавим сликарима.

Нека слава прође као све тужне ствари.
Деци је потребан мит који им говори да су жива,
да забораве длаке од којих су настали, крв
коју је бизон некада пролио због меса, пре него што су
други ловци подарили земљу оловом за коже.

Удобно испијамо пића и нижемо приче
о белом бизону, врачевима који су обећавали
и давали ужасне лекове против глади,
љупке приче о ратовима и масакрима белих људи.
Лишени значења, сада играмо за ситне паре,
наше ноге дижу прашину која крије кости
светих Индијанаца. Скрените поглед и више нас нема.
Погледајте поново. Ту су трагови, можда слабашни,
али наша песма довољно је јака за одлучне ловце
који ишчекују свој наредни плен.

Нема коментара:

Постави коментар