СОБА МОГ ЖИВОТА - Ен Секстон

Овде,
у соби мог живота
предмети се стално мењају.
пепељаре за плакање,
сестре сапатнице дрвених зидова,
четрдесет и осам дирки писаће машине
свака око никад затворено,
књиге, свака такмичарка у избору за најлепшу,
црна столица, сандук за пса начињен од не-скровишта,
туљци на зиду
што чекају као пећина пчела,
златан тепих
разгоовр пете и прстију,
камин
нож што чека да га неко подигне,
софа, исцрпљена напрезањем курве,
телефон
два цвета корене у његовом шлицу,
врата
што се отварају и затварају као шкољке капице,
светлости
које ме пробадају,
осветљавајући и тло и смех.
Прозори,
изгладнели прозори
који ми дрвеће као нокте убадају у срце.
Свакога дана, храним ја онај свет тамо
мада птице експлодирају
десно и лево. Храним и овај свет овде унутра,
нудећи столу псеће бисквите.
Међутим, ништа није што се чини да јест.
Моји предмети сневају и носе нове костиме,
приморани, чини се свим речима мојих руку
и морем које ми удара у грлу.