недеља, 19. октобар 2014.

ИМЕНА - Дерек Волкот

(за Едварда Бретвајта)

I

Моја раса почела је кад и море,
без именица и без хоризонта,
с облуцима под мојим језиком,
с различито изабраним звездама.

Али сада је моја раса овде,
у тужном уљу левантинских очију,
у заставама индијских поља.

Почео сам без памћења,,
Почео сам без будућности,
али сам трагао за треном када је хоризонт располутио ум.

Никада нисам пронашао тај трен
када је хоризонт располутио ум -
за златара из Бенареса,
клесара из Кантона,
кад удица тоне, хоризонт
тоне у сећању.

Јесмо ли се претопили у огледало,
оставили за собом своје душе?
Златар из Бенареса,
клесар из Кантона,
кујунџија из Бенина.

Морски соко кричи са стене,
и моја раса је отпочела као крагуј
тим криком,
тим страшним вокалом,
тим Ја!

За свима нама небо се набрало,
као историја око удице,
а пена се склопила
остављајући нас празних руку
само са штапом
да утиснемо у песак траг својих имена
море ће их поново збрисати, али нас то не дотиче.
 

Нема коментара:

Постави коментар