ПРВА ПРОЉЕТНА ПЈЕСМА - Иво Андрић

Јутрос облаци небом иду, а ја слутим радости:
кад процвату брда страшним сјајем њихова оружја,
кад посију пламене свјетове по пољима, кад се
зачује прва труба, кад се појаве први коњаници,
уморни, прашни: и попрскани пјеном као у некој
старој пјесми; о радости!
Кад ће доћи краљеве војске?
Жене ткају у тишини за њих дарове, њих
спомињу добри људи у молитвама, о њима
пјевају дјевојке за прозорима и за њих расте
цвијеће у малим вртовима. Чека спремних стотину
њежности.
Кад ће доћи краљеве војске?
Облаци небом плове као војска; ја слутим дане
великих дјела.
Јутрос сам видио напупалу грану.
Кад ли ће доћи краљеве војске?