КОРАЧАМ ЈОШ КАО ДА ИДЕМ... - Иво Андрић

Корачам још као да идем
нечем у сусрет, гледам и мислим,
а преда мном су све саме неминовности,
без излаза, без одлагања.

Камен који може само
да тоне.
Завеса која се свега једном спушта,
а никад не диже.
Прича о птици за коју се зна једино
да је одлетела.

Живота нема, смрт не долази.
Несхватљива, дуга, неподношљива дуга,
људских судбина.

(Београд, мај 1968)